Tri praseta 3-5
Na osnovu engleske narodne bajke, adaptacija za uzrast 3–5 godina.
Uzrast: 3-5
Trajanje čitanja: 5-7 min
Tema: trud, strpljenje, sigurnost, pomaganje
Pouka: Kada nešto radimo pažljivo, to nas bolje čuva.
Ova verzija bajke Tri praseta prilagođena je mlađoj deci. Priča je jednostavna, topla i bez grubih scena. Fokus je na tome da dete razume da se neke stvari ne rade na brzinu, da trud ima vrednost i da je važno pomagati braći, sestrama i porodici.
Bajka
Nekada davno, u jednoj maloj kući pored zelene livade, živela su tri mala praseta sa svojom mamom.
Kuća je bila topla i vesela. Ujutru se iz kuhinje širio miris doručka, a napolju su ptice pevale na granama. Ispred kuće su rasli sitni žuti cvetovi, a iza kuće se prostirala velika livada po kojoj su prasici voleli da trče i igraju se.
Tri praseta su bila dobra i vesela, ali svako je imalo drugačiju narav.
Prvo prase je najviše volelo igru. Uvek je želelo da sve završi brzo, pa da trči, peva i skače po travi.
Drugo prase je volelo lepe stvari. Volelo je da sve izgleda uredno i veselo, ali nije uvek imalo mnogo strpljenja.
Treće prase je bilo mirnije. Volelo je da radi polako i pažljivo. Kada bi nešto pravilo, proveravalo je da li je dobro i čvrsto.
Jednog dana mama ih je pozvala da sednu za sto.
„Deco moja”, rekla je nežno, „porasli ste. Vreme je da svako od vas napravi svoju kućicu.”
Prvo prase je odmah skočilo.
„Ja ću napraviti kuću brzo, pa ću imati više vremena za igru!”
Drugo prase se nasmejalo.
„Ja ću napraviti lepu kuću, sa lepim vratima i prozorom.”
Treće prase je pažljivo slušalo mamu.
„Ja ću napraviti čvrstu kuću”, reklo je. „Želim da budem sigurno unutra.”
Mama ih je zagrlila i svakome dala mali zavežljaj za put.
„Zapamtite”, rekla je, „kuća treba da bude lepa, ali još važnije je da bude čvrsta. Kada nešto radite pažljivo, to vas bolje čuva.”
Tri praseta su krenula putem. Sunce je sijalo, trava se ljuljala na vetru, a prasici su veselo mahali mami.
Prvo prase je ubrzo naišlo na slamu.
„Ovo je lagano”, reklo je. „Od slame ću brzo napraviti kuću.”
Složilo je slamu jednu preko druge, vezalo je koliko je umelo i uskoro je mala kuća bila gotova. Nije bila mnogo jaka, ali prvo prase je bilo zadovoljno.
„Gotovo! Sada mogu da se igram.”
Drugo prase je nastavilo dalje i našlo drvo.
„Drvo je bolje od slame”, reklo je. „Moja kuća će biti lepša.”
Počelo je da slaže daske i grane. Radilo je malo duže od prvog praseta, ali ipak nije želelo mnogo da se muči. Stavilo je prozor, mala vrata i jednu lepu ogradu.
„Dovoljno je dobra”, reklo je zadovoljno.
Treće prase je hodalo još dalje. Našlo je cigle.
Cigle su bile teške. Trebalo je mnogo vremena da se nose i slažu. Treće prase se umorilo, ali nije odustalo.
Stavljalo je ciglu po ciglu. Radilo je polako. Proveravalo je zidove. Popravljalo je kada nešto nije stajalo pravo.
Prvo i drugo prase su ga posmatrali.
„Zašto toliko dugo radiš?” pitalo je prvo prase.
„Dođi da se igramo”, reklo je drugo.
Treće prase se osmehnulo.
„Igraću se kada završim. Želim da moja kuća bude čvrsta.”
Radilo je sve do kasnog popodneva. Na kraju je kuća od cigle bila gotova. Imala je jaka vrata, mali prozor, dimnjak i topli kutak za odmor.
Treće prase je ušlo unutra i zadovoljno pogledalo oko sebe.
„Ova kuća će me čuvati”, reklo je.
Tog dana, iz šume je došao vuk.
Prvo je stigao do kuće od slame. Pokucao je na vrata.
„Prase, prase, pusti me unutra”, rekao je vuk.
Prvo prase je provirilo kroz prozor i odmah se uplašilo.
„Neću!”
Vuk je duboko udahnuo i jako dunuo.
Fuuu!
Slama je poletela na sve strane, a kućica se srušila.
Prvo prase je brzo potrčalo kod drugog praseta.
„Pusti me unutra! Vuk je srušio moju kuću!”
Drugo prase ga je pustilo unutra i zaključalo vrata.
„Ne brini”, reklo je. „Moja kuća je od drveta. Sigurno je jača.”
Uskoro je vuk stigao i do drvene kuće.
„Prasići, pustite me unutra”, rekao je.
„Nećemo!” viknula su dva praseta.
Vuk je opet duboko udahnuo.
Fuuu!
Drvena kuća se zatresla.
Vuk je dunuo još jednom.
Fuuu!
Daske su počele da škripe.
Vuk je dunuo treći put.
Fuuu!
Drvena kuća se srušila.
Prvo i drugo prase su potrčali što su brže mogli do kuće trećeg praseta.
„Pusti nas unutra!” viknuli su. „Vuk dolazi!”
Treće prase im je brzo otvorilo vrata.
„Uđite. Ovde smo sigurni.”
Zaključali su vrata i stali zajedno. Prvo prase je drhtalo, drugo je gledalo kroz prozor, a treće je mirno reklo:
„Ne brinite. Kuća je čvrsta.”
Vuk je stigao do kuće od cigle. Pogledao je zidove, vrata i prozore.
„Prasići, pustite me unutra”, rekao je.
„Nećemo!” odgovorila su tri praseta zajedno.
Vuk je udahnuo najjače što je mogao.
Fuuu!
Kuća se nije pomerila.
Vuk je dunuo još jednom.
Fuuu!
Zavese su se malo zaljuljale, ali zidovi su ostali čvrsti.
Vuk je dunuo i treći put.
Fuuu!
Ali kuća od cigle je stajala mirno.
Tri praseta su se pogledala. Treće prase se blago nasmešilo.
„Zato sam radio polako”, reklo je. „Čvrsta kuća nas čuva.”
Vuk je video da ne može ništa. Bio je ljut, ali nije mogao da sruši kuću. Obišao ju je jednom, obišao drugi put, a onda shvatio da nema načina da uđe.
Okrenuo se i otišao nazad u šumu.
Tri praseta su odahnula.
Prvo prase je spustilo glavu.
„Moja kuća je bila prebrzo napravljena.”
Drugo prase je reklo:
„I moja nije bila dovoljno čvrsta.”
Treće prase ih je zagrlilo.
„Nije važno. Sada smo zajedno. Napravićemo bolju kuću.”
Od tog dana, tri praseta su radila zajedno. Prvo prase je donosilo slamu za udobne prostirke. Drugo prase je donosilo drvo za police, sto i ogradu. Treće prase ih je učilo kako se slažu cigle.
Radili su polako i pažljivo. Nisu žurili. Kada bi se umorili, odmorili bi se, pa nastavili.
Kada je kuća bila gotova, bila je velika, topla i sigurna za svu trojicu. Imala je čvrste zidove, lepe prozore, udobne krevete i sto za zajedničke obroke.
Mama ih je posetila i osmehnula se.
„Vidim da ste naučili nešto važno”, rekla je.
„Jesmo”, rekla su tri praseta zajedno. „Kada nešto radimo pažljivo, to nas bolje čuva.”
Od tada su tri praseta živela srećno u svojoj čvrstoj kući. I dalje su se igrala, pevala i smejala, ali kada bi trebalo nešto važno da se uradi, više nisu žurila.
Prvo bi dobro razmislila.
Pa onda radila zajedno.
Pouka
Kada nešto radimo pažljivo, strpljivo i zajedno, pravimo ono što nas čuva i traje duže.
Pitanja za razgovor sa detetom
- Zašto je prvo prase želelo brzo da napravi kuću?
- Od čega je treće prase napravilo svoju kuću?
- Zašto vuk nije mogao da sruši kuću od cigle?
- Kako su prasici pomogli jedni drugima?
- Šta možemo naučiti iz ove bajke?
