Zašto je važno razgovarati sa detetom posle bajke?
Zašto je važno razgovarati sa detetom posle bajke?
Čitanje bajke je lep trenutak, ali razgovor posle bajke često je ono što detetu najviše pomaže da priču zaista razume.
Kada dete sluša bajku, ono prati likove, događaje, problem i rešenje. Ali kada posle čitanja razgovara sa roditeljem, dete počinje da povezuje priču sa svojim osećanjima, iskustvima i svakodnevnim životom.
Zato razgovor posle bajke ne treba da bude ispitivanje. Ne treba da liči na školu. Dovoljno je nekoliko jednostavnih pitanja, miran ton i malo vremena da dete kaže ono što misli.
Razgovor pomaže detetu da bolje razume priču
Deca često razumeju mnogo više nego što umeju odmah da objasne. Kada ih pitamo šta se dogodilo u bajci, ko je pomogao glavnom liku ili zašto je neko pogrešio, pomažemo im da slože priču u glavi.
Na primer, posle bajke Tri praseta možete pitati:
Zašto je kuća od cigle bila najčvršća?
Dete tada ne ponavlja samo radnju. Ono počinje da razume vezu između truda, strpljenja i sigurnosti.
Posle Crvenkape možete pitati:
Kako je Crvenkapa shvatila da nešto nije u redu?
Takvo pitanje pomaže detetu da razmišlja o oprezu, dogovoru i poverenju.
Razgovor razvija govor i rečnik
Kada dete odgovara na pitanja, ono vežba da izrazi misli rečima. To je veoma važno za razvoj govora.
Nekada će odgovor biti kratak:
„Zato što je vuk bio lukav.”
Nekada će dete samo prepričati deo priče. I jedno i drugo je korisno.
Važno je da roditelj ne ispravlja dete previše i ne prekida ga stalno. Ako dete traži reč, možemo mu pomoći. Ako pomeša redosled događaja, možemo blago dopuniti:
„Da, prvo je Crvenkapa srela vuka, a onda je stigla do bakine kuće.”
Na taj način dete uči bez pritiska.
Razgovor pomaže detetu da prepozna osećanja
Bajke su pune emocija. Likovi se raduju, plaše, greše, pomažu, osećaju se usamljeno ili sigurno. Kroz razgovor dete uči da prepozna ta osećanja.
Možete pitati:
Kako se prase osećalo kada mu se srušila kuća?
Kako se Snežana osećala kada je ostala sama u šumi?
Da li se Crvenkapa uplašila kada je primetila da nešto nije u redu?
Ovakva pitanja ne služe da dete da „tačan” odgovor. Ona služe da dete počne da govori o osećanjima.
To je posebno korisno za decu koja još ne umeju lako da kažu kada su uplašena, tužna, ljuta ili nesigurna.
Razgovor uči dete da razmišlja o posledicama
Bajke često imaju jasnu radnju: neko donese odluku, zatim se nešto dogodi, pa lik nauči važnu lekciju.
Kada dete razgovara o tome, ono uči da postupci imaju posledice.
Na primer:
Šta se dogodilo kada je prvo prase napravilo kuću na brzinu?
Zašto nije bilo dobro što je Snežana uzela jabuku od nepoznate osobe?
Šta je Crvenkapa trebalo da zapamti?
Ova pitanja pomažu detetu da razmišlja mirno i jednostavno. Ne kroz strah, već kroz priču.
Bajka tada postaje siguran način da dete uči o svetu.
Razgovor jača pažnju
Kada dete zna da ćete posle bajke malo razgovarati, ono polako uči da pažljivije sluša. Ne zato što mora da odgovara kao u školi, već zato što zna da ćete zajedno pričati o onome što ste pročitali.
Za mlađu decu dovoljno je jedno pitanje. Za stariju decu mogu biti dva ili tri.
Nije cilj da dete zapamti svaki detalj. Cilj je da uhvati glavnu ideju priče.
Ako dete ne želi da odgovara, ne treba insistirati. Možete reći:
„Meni je bilo zanimljivo što je treće prase bilo strpljivo. Šta je tebi bilo zanimljivo?”
Tako razgovor ostaje prirodan.
Razgovor posle bajke povezuje roditelja i dete
Detetu mnogo znači kada roditelj sluša njegov odgovor. Tada dete oseća da njegovo mišljenje vredi.
To ne mora biti dug razgovor. Nekada je dovoljno samo dva minuta.
Roditelj može pitati:
Šta ti se najviše dopalo?
Ko ti je bio omiljeni lik?
Da li bi ti uradio nešto drugačije?
Ovakva pitanja otvaraju prostor da dete govori, razmišlja i oseća se važno.
Čitanje bajke daje priču. Razgovor posle bajke daje bliskost.
Ne treba preterivati sa pitanjima
Jedna od čestih grešaka je da roditelj postavi previše pitanja. Tada dete može da se umori ili da stekne utisak da je čitanje obaveza.
Bolje je postaviti jedno dobro pitanje nego deset brzih.
Dovoljno je:
Šta se dogodilo?
Kako se lik osećao?
Šta možemo naučiti iz ove priče?
Ako dete želi da priča više, pustite ga. Ako ne želi, nema problema. Bajka je i dalje uradila svoj posao.
Primer kratkog razgovora posle bajke
Posle bajke Tri praseta razgovor može izgledati ovako:
Roditelj: Koja kuća je bila najčvršća?
Dete: Ona od cigle.
Roditelj: Zašto?
Dete: Zato što ju je treće prase dugo pravilo.
Roditelj: Šta misliš, da li se trud isplatio?
Dete: Jeste, jer vuk nije mogao da je sruši.
To je sasvim dovoljno. Kratko, jasno i korisno.
Kako izabrati pitanja prema uzrastu?
Za decu 3-5 godina pitanja treba da budu jednostavna:
Ko je bio u priči?
Šta se dogodilo?
Ko je pomogao?
Da li je lik bio srećan ili uplašen?
Za decu 6-8 godina pitanja mogu biti malo dublja:
Zašto je lik doneo takvu odluku?
Šta bi ti uradio na njegovom mestu?
Šta je lik naučio?
Kako je mogao drugačije da postupi?
Tako se razgovor prilagođava detetu, a ne obrnuto.
Zaključak
Razgovor posle bajke pomaže detetu da bolje razume priču, razvija govor, prepoznaje emocije, vežba pažnju i uči da razmišlja o postupcima i posledicama.
Ne mora biti dug. Ne mora biti savršen. Dovoljno je da roditelj bude prisutan, da sluša dete i da bajku pretvori u mali zajednički razgovor.
Zato posle sledeće bajke zastanite na trenutak i pitajte dete jedno jednostavno pitanje.
Možda ćete dobiti odgovor koji će vas iznenaditi.
