Istočni vetar i zapadni vetar – bajka za decu 3-5 godina
Na osnovu bajke Istočni vetar i zapadni vetar – adaptacija za uzrast 3-5 godina.
Ova nežna priča govori o dva vetra koji se hvale i takmiče, pa otkrivaju da nije dovoljno samo biti jak. Ponekad je potrebno sačekati, oslušnuti i uraditi pravu stvar u pravi čas.
Bajka
Na severnoj obali, tamo gde su more i nebo često veliki i otvoreni, živela su dva brata vetra. Jedan je bio Istočni vetar. Bio je svetao, hladan i plavkast, kao jutro kada sunce tek dodiruje talase. Drugi je bio Zapadni vetar. Bio je topao, zlatan i narandžast, kao veče kada se dan polako umara.
Oba vetra su volela da duvaju snažno. Kada bi prošli preko mora, talasi bi se podigli, a trava na obali bi se povila. Ptice bi raširile krila i letale više, kao da ih vetar nosi na igranje. Istočni i Zapadni vetar su često govorili jedan drugom:
„Ja sam jači!”
„Ne, ja sam jači!”
I tako bi počela njihova igra nadmetanja. Jednom bi jedan duvao duže, drugi bi duvao šire. Jednom bi jedan pomerao oblake, drugi bi terao brodiće dalje od obale. Ali nijedan nije hteo da prizna da i drugi ume mnogo toga.
A ispod njih je more šuštalo i slušalo. Mali brodovi su se ljuljuškali daleko na vodi. Na obali su se savijala drveća, ali su i dalje stajala čvrsto. Kao da su govorila: „Polako, vetrovi. Saznajte i vi nešto novo.”
Jednog jutra, dok je nebo bilo srebrno i hladno, Istočni vetar reče: „Hajde da vidimo ko može dalje da ode i ko može više da uradi.” Zapadni vetar se nasmeja svojim toplim strujanjem: „Hajde! Ali ja ću prvi pokazati svoju snagu.” I krenu takmičenje preko mora, iznad talasa i ptica, sve do dalekih obala.
[dkb_inline_image tale_id=”4″ age=”35″ slot=”1″]
Dok su leteli, ugledali su na vodi mali brodić. Na njemu je sedelo nekoliko ribara. Nisu se svađali i nisu žurili. Samo su polako vukli mreže i gledali nebo. Kada je Zapadni vetar dunuo jače, brodić se zanjihao. Kada je Istočni vetar naišao, voda je zablistala i sve je izgledalo hladnije i mirnije.
„Pogledaj,” reče Zapadni vetar, „ja mogu da pravim velike talase.”
„A ja mogu da donosim svežinu i bistrinu,” reče Istočni vetar. „To je isto važno.”
Ali obojica su i dalje mislila da je njihova snaga najveća. Zato su odlučili da nastave dalje, prema širokoj obali gde su stajale kuće sa malim prozorima, a dim se tiho dizao uvis. Tamo su videli i ptice kako se sklanjaju od jakih naleta vazduha.
Na obali je raslo jedno staro drvo. Njegove grane su bile savijene od mnogih vetrova, ali su i dalje nosile lišće. Kao da je drvo šapnulo: „Nije važno samo ko duva najglasnije. Važno je ko zna kada treba da stane.”
Istočni vetar je to čuo, ali nije odmah razumeo. Zapadni vetar je samo još malo pojačao svoj dah, misleći da će tako pokazati da je on prvi i najbolji. Ali more je i dalje ostalo more, a brodići su i dalje plovili svojim putem. Vetar je mogao da pomera, ali nije mogao da požuruje sve na svetu.
Tada su obojica utihnula na trenutak. Nad morem je nastala tiha pauza. U toj tišini videli su kako se sunce spušta niže, a nebo postaje zlatno i ružičasto. Tek tada su shvatili da priroda ima svoj red i svoje vreme.
[dkb_inline_image tale_id=”4″ age=”35″ slot=”2″]
Baš tada, sa obale, pojavila se mala čamčica. U njoj je bio jedan putnik u toplom ogrtaču. Gledao je ka moru i tražio put do daleke luke. Vetar mu je bio potreban, ali ne prejak i ne predivlji. Trebao mu je onaj pravi, onaj koji može da mu pomogne, a ne da ga zbuni.
Zapadni vetar je prvi pritrčao. Dunu snažno, pa još snažnije. Čamčica se zaljuljala, a putnik je čvrsto držao veslo. Istočni vetar je zatim pokušao da preuzme dah i duvao je hladno i oštro. Talasi su se zatalasali, ali čamčica nije krenula kako treba.
„Možda smo previše žurili,” reče Istočni vetar tiše.
„Možda,” odgovori Zapadni vetar. „Ponekad snaga nije dovoljna.”
Tada su obojica zastala i gledala more. Sačekali su trenutak kada je vazduh postao mirniji, a oblaci se pomerili baš kako treba. Onda je Zapadni vetar duvao dovoljno da čamčica krene napred, a Istočni vetar je pomagao lagano, da put ostane čist i siguran. Putnik je zahvalno mahnuo i nastavio ka luci.
Tako su vetrovi naučili da nije važno samo ko je brži ili glasniji. Važno je ko ume da sačeka pravi čas i da pomogne na dobar način. Od toga dana Istočni vetar i Zapadni vetar više nisu govorili: „Ja sam jači.” Umesto toga, ponekad bi rekli: „Hajde zajedno, pa će biti bolje.” I kad god bi tako duvali, more je sijalo, ptice su mirno letele, a obala je izgledala kao lepo mesto za sve koji su tu prolazili.
[dkb_inline_image tale_id=”4″ age=”35″ slot=”3″]
I tako su dva vetra nastavila da putuju preko mora i obale. Ponekad bi Istočni vetar doneo svež jutarnji dah. Ponekad bi Zapadni vetar doneo toplu večernju mekoću. A ponekad bi zajedno činili da dan bude baš onakav kakav treba da bude.
Od tada su znali da prava snaga nije u tome da se stalno nadmećeš. Prava snaga je kada umeš da vidiš, poslušaš i sačekaš. Kada znaš da nije svaki trenutak za veliku buku, nego za miran dah. I kada tvoja dobra namera pomaže nekome da stigne kući, na pravo mesto.
Na severnoj obali i danas se može osetiti kako vetar priča svoje male priče. Talasi šušte, ptice lete, drveće se njiše, a more pamti da mudrost i strpljenje vode do lepog ishoda. Tako je Istočni vetar naučio od Zapadnog, a Zapadni od Istočnog, da je ponekad najlepše pobediti zajedno.
Pouka
Snaga nije samo u brzini i sili. Prava pobeda dolazi kada imamo strpljenja, mudrosti i dobru nameru.
Pitanja za razgovor sa detetom
- Koji vetar je bio hladniji, a koji topliji?
- Zašto su se vetrovi nadmetali?
- Šta su naučili kada su sačekali pravi trenutak?
- Kako su zajedno pomogli čamčici da krene napred?
[dkb_adaptation_navigation tale_id=”4″ age=”35″]
[dkb_tale_relations tale_id=”4″]
[dkb_related_tales tale_id=”4″]
